Aмбасада Руске Федерације у Републици Сербији

Драго ми је што могу да вас поздравим у просторијама Амбасаде Русије у Србији. Велика ми је част да примим борце антифашисте који су се током Другог светског рата, а за Совјетски савез – Великог Отаџбинског рата – заједно са Црвеном Армијом борили против заједничког непријатеља – фашиста.

Нешто пре 1944. године дошло је до коренитог прелома. Совјетске трупе нанеле су смртоносни ударац државама фашистичке коалиције, ушле у Румунију и Бугарску, ослободиле део Пољске. 28. септембра 1944. почеле су операције за ослобођење Југославије. У сарадњи са борцима Народноослободилачке војске водеће јединице Трећег украјинског фронта под командом маршала Совјетског Савеза, Ф. И. Толбихуна, продрле су на територију братске словенске земље и истерале окупаторе. Први су ишли војници 57. армије генерала, а касније и маршала Совјетског Савеза, С. С. Бирјузова. Фашисти су се повлачили, захватајући свако насељено место, свако утврђено подручје. 13. октобра главне снаге 4. механизоване јединице под командом генерала В. И. Жданова дошле су надомак Београда, до Авале.

Током борби за Београд Совјетска ратна команда издала је наређење да се по могућности не примењује тешко наоружање, трудећи се да на тај начин не дође до разарања историјског центра града.

Повлачећи се фашисти су минирали Београд. Према замисли нацистичке врхушке град је требало стравнити са земљом. Борбе још увек нису биле завршене, а руски минери су приступили разминирању. Црвена Армија је за то наменила седам инжињерских батаљона. Од мина је очишћено 845 објеката, од тога 85 административне зграде. После дугих и крвавих борби 20. октобра освојено је последње упориште фашиста – тврђава Калемегдан.

Москва је дан ослобођења Београда поздравила салутирањем. Наредбом Врховног команданта од 14. новембра 1944. године деветнаест јединица Црвене Армије, као и дивизија оклопних бродова Дунавске ратне флоте добило је додатак „Београдски“. Установљен је орден „За ослобођење Београда“.

Тринаесторица совјетских војника, међу којима су и Фјодор Иванович Толбухин, Сергеј Семјонович Бирјузов, Владимир Иванович Жданов добили су одликовање Народног Хероја Југославије.

Победа је скупо коштала. У борбама за град пало је 2953 војника југословенске народне армије и преко 1000 совјетских војника. 22. октобра у Београду су сахрањени војници и официри Црвене Армије и Народноослободилачке војске Југославије. Улицама је ишла поворка. Људи су плакали и нису то крили. По целом граду гореле су свеће. Београђани су се опраштали од својих ослободилаца. Обећали су да никада неће заборавити њихов подвиг.

Широкогруди Срби назвали су улице именима Ф. И. Толбухина, С. С. Бирјузова, В. И. Жданова. Једна улица понела је име Црвене Армије.

Ослобођење Југославије и Београда био је важан корак на путу ка Великој победи. Победи над фашизмом. Победи коју ћемо прославити 9. маја. Победи коју треба заједно да бранимо.

Победа над фашизмом 1945. године поставила је темељ савремене Европе. Демократија и људска права као основне друштвене вредности постале су могуће тек захваљујући херојском подвигу и ослободилачкој мисији народа наших земаља и држава савезница.

На жалост, у свету постоје снаге које би да ревидирају историју Другог светског рата и његове резултате. И то су они који су пуцали у леђа војницима антифашистичке коалиције. Ради данашње политичке конјуктуре имамо мокушаје да се умањи, па чак и оцрни допринос широког и правог народног антифашистичког ослободилачког покрета и оживети политичке фигуре које је и сама историја бацила у заборав. Говорећи на 64-ом зеседању Генералне скупштине УН, Председник Руске Федерације Д. А. Медведев истакао је следеће: „примећујемо како се с времена на време помаљају неофашистичке организације, врше злочине на расној, националној или етничкој основи, покушавају да у лепом светлу представе нацизам, одричу Холокауст, ревидирају одлуке Трибунала у Нирнбергу“.

Русија је изнела предлог да се у мају 2010. године одржи специјално заседање Генералне скупштине у знак успомене на све жртве тог рата.

20. октобра Председник Д. А. Медведев ће у склопу посете Србији на дан ослобођења Београда заједно са Председником Б. Тадићем положити венце на маморијалном споменику Ослободиоцима Београда, положити цвеће код споменика совјетским војницима, одати пошту војницима наших држава који су дали животе у рату против фашиста.

Посета Председника Д. А. Медведева пружиће могућност да истовремено размотримо будуће перспективе развоја сарадње наших земаља у најразличитијим областима. Убеђен сам да имамо огроман потенцијал за сарадњу. Предстојећа посета биће јак додатни импулс нашим заједничким деловањима.

Хвала вам што сте се одазвали моме позиву. Желим да вам изразим срдачну захвалност читаве Русије за ваш подвиг, за наше братство по крви и оружју. Живели још много година. Пуно здравља и среће и вама и вашим најближим.