Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина у Злоту 7. октобра 2009. године

 

Поштовани српски пријатељи,

Драги становници Злота,

Драги ветерани,

 

Пре 65 година земља на којој стојимо била је под влашћу ватре и метала. Смрт је узимала свој данак. Али Срби су нестрпљиво чекали тај дан. После три и по године фашистичке окупације, истребљења, насиља, пљачке, понижења у Југославију је дошло Ослобођење. Уништивши непријатеља на спаљеним пространствима своје Отаџбине совјетске јединице су са неумољивом јарошћу јурнуле на Немачку да до смрти докусуре фашисте у њиховој јазбини.

28. септембра 1944. године, прешавши југословенско-бугарску границу, Црвена Армија је заједно са борцима Народноослободилачке војске започела чишћење српске територије од окупатора.

Совјетским јединицама командовали су маршал Фјодор Иванович Толбухин, маршал Сергеј Семјонович Бирјузов, генерал Владимир Иванович Жданов. Они и још десет војника добили су одликовање Народног хероја Југославије.

Напредовање је било силовито. За недељу дана ослобођени су Неготин, Прахово, Слатина, Салаш и Бор. После жестоких борби, 7. октобра, совјетске јединице и југословенски борци ослободили су село Злот. Фронт је померен даље, на запад. Велика Победа над фашизмом приближила се за још један дан. У вашем селу остало је 70 гробова црвеноармејаца чија су имена заувек записана у историји. Покрај њих сахрањени су њихови српски другови по оружју.

Касније су остаци погинулих у Злоту пренети у Зајечар, у гробницу у којој почива 1266 совјетских војника, погинулих у првим и најтежим данима продирања у Београд.

Захвалан сам Вам што чувате успомену на њих. И за иницијативу да им се постави спомен-плоча. То је још једна страница заједничке историје наших братских словенаских земаља.

 

Драги становници Злота,

20. октобра у Србију ће посетити Председник Русије Д. А. Медведев. Доћи ће у Вашу земљу да би заједно са свима свечано обележио 65. годишњицу ослобођења Београда и да се заједнички дефинишу перспективе наше даље сарадње у годинама пред нама. Сигуран сам да ће предстојећи догађај још јаче учврстити вековне споне пријатељства народа Русије и Србије.

И на крају желим да кажем: не заборављајте своје хероје. Оне који су ратовали и преживели. Мало их је остало. Њима је потребна ваша пажња и поштовање.