Трећи кадетски сабор у Србији

 

Ових дана Србија, позната по својој отворености и срдачности, поново је указала гостопримство питомцима руских кадетских корпуса. Од 26. јуна до 4. јула у Србији је одржан Трећи кадетски сабор који је организован уз учешће Добротворног фонда за подршку кадетских корпуса „Алексеј Јордан“.

Претходна два сабора 2008-2009. год. постали су добра традиција и веома су допринели развоју православних, културних и омладинских веза између две земље, као и очувању историје руске емиграције у Србији.

Ове године у Србију је дошло 50 питомаца Московског кадетског музичког корпуса у саставу дувачког оркестра и Вороњешког кадетског корпуса великог кнеза Михаила Павловича, као и 17 директора кадетских корпуса из различитих региона Русије. Они су наставили рад на обнови руске кадетске некрополе који је започет током претходна два сабора, а такође су приредили концерте у Београду, Белој Цркви и Шапцу и посетили Опленац и Сремске Карловце.

Московски кадетски музички корпус је уникална и једина школска установа такве врсте у Русији. Данас се овде школује 320 дечака од 5. до 11. разреда, узраста од 10 до 17 година. Програм наставе за кадете укључује и опште образовање, интензивно учење језика и информационих технологија, музичко образовање, балске игре, етикецију, борбу прса у прса, шах. Ова установа припрема момке за служење Русији на цивилном и војном пољу. Корпус је формирао три дувачка оркестра. Саставу оркестра Московског кадетског музичког корпуса, основаног 2003. год, чине дечаци узраста од 11 до 14 година. Поред активног приређивања концерата у бројним градовима Русије, оркестар је наступао у Белорусији, Бугарској, Хонгконгу, Италији, Француској и Јапану.

Добротворни фонд за подршку кадетских корпуса „Алексеј Јордан“, захваљујући коме се у Србији већ трећу годину заредом одржава кадетски сабор, основан је у Руској Федерацији 1999. год. на иницијативу Алексеја Јордана, питомца кадетског корпуса Првог Руског великог кнеза Константина Константиновича у Србији. Фонд сарађује са преко 100 кадетских корпуса Русије. Међу многобројним програмима фонда је и Кадетски Сабор у Србији. Задатак сабора је ширење омладинских веза, упознавање Србије са традицијом и културом Русије, као и упознавање руских кадета са историјом и културом Србије, очување историје руских кадетских корпуса ван граница Русије.

Свечано отварање Трећег кадетског сабора традиционално је одржано у Белој Цркви 26. јуна у 11 часова уз присуство Амбасадора Руске Федерације у Србији А.В. Конузина, руководства Беле Цркве, епископа Банатског Никанора, као и представника руске дијаспоре. Поводом прославе Видовдана 28. јуна руски кадети су свечано марширали улицом Кнеза Михајла у Београду, а у 20 часова наступили на концерту у сали „Коларца“ у оквиру фестивала „Калемегдански сутони“.

Град Бела Црква, у коме је одржана свечана церемонија отварања Трећег сабора, заузима једно од централних места у историји руских кадетских корпуса у иностранству. Називају га „колевком кадета у иностранству“. Управо су овде 1922. год. нашли уточиште руски дечаци из далеке Русије, захваћене револуцијом и грађанским ратом. Управо овде, у просторијама старих аустроугарских касарни, био је смештен Кримски кадетски, касније Први Руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. И у много чему је руски кадетски корпус, стигавши тих година у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, добио могућност да се смести у братској држави само захваљујући покровитељству краља Александра I . И данас у кадетским круговима њега се сећају као „оца, заштитника и покровитеља“ руских кадета.

Делатност руског кадетског корпуса у Југославији имала је велики значај за формирање такозваних „кадетских традиција“. Први директор корпуса Б. В. Адамович, после петнаестогодишњег рада са кадетима, сачинио је „Шездесет седам завета кадетима руског кадетског корпуса у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца“, који су се тицали како понашања, тако и спољашњег изгледа кадета, узајамних односа у корпусу, правила у дому и др. Као најважније завете Б. В. Адамович издваја: оданост старој Русији и поштовање њене прошлости; оданост Југосавији; поштовање религија; поштовање старих руских обичаја. Ништа мање важни су и следећи завети: бити частан у свему; гледати људе у очи; не варати; не бити грубијан; понашати се скромно; не вређати; поштовати оног који се моли; млађи да се не туку, старији да не прибегавају насиљу у расправама; штитити млађе кадете као браћу и др.

На оваквим традицијама у Русији се васпитава и данашње младо покољење кадета, који чувају оданост Отаџбини, али не заборављају ни ону бригу, гостопримство и љубав којима је српска земља дочекала њихову старију сабраћу када су емигрирали 20-их година прошлог века из Русије, захваћене пламеном револуције. Управо се зато Кадетски Сабор у Србији у фонду „Алексеја Јордан“ сматра за један од најважнијих пројеката развоја историјских и духовних традиција руских кадетских корпуса. Његов значај дубоко описују речи Председника Фонда, Бориса Јордана: „Данас се младо покољење кадета враћа у Србију како би одало пошту онима, који су очували и увећали најбоље отаџбинске традиције, веровали и надали се препороду велике Русије. Овај пројекат представља не само дијалог са прошлошћу, већ и са будућношћу која није могућа без знања и поштовања историје, без братских односа између наших земаља“.