menu
menu

ЧУДЕСА КАМЧАТКЕ

Немир и мирноћа вулкана

Камчатка је полуострво на североистоку азијског дела Русије, које запљускују воде Тихог океана, Охотског и Беринговог мора. Полуострво се протеже са севера на југ у дужини од 1.200 километара и одликује се јединственом климом и природом.

Топли извори и хладне реке, опасни блатни котлови и прозирна, чиста језера, пуна различитих врста риба, тундра препуна јагодичастог воћа и брезове шуме, планине и мочваре, звери и птице – то је оно по чему је Камчатка чувена. А ту су, наравно, и њени вулкани. Њих 160, од којих је 28 активних.

Вулкани Кључевски, Корјакски и Кроницки могли би претендовати на улогу симбола Камчатке. Њихова апсолутна висина износи 4.750, 3.456 и 3.528 метара. Вулкан Кључевски је највиши, али та висина није суштинска, како се може учинити на први поглед. Највиши вулкан на евроазијском тлу досегао је ту скоро петокилометарску висину зато што се формирао на својеврсном геолошком „пиједесталу” – на падини древног вулкана. А права висина Кључевског вулкана износи три хиљаде метара, што је ниже од Корјакског (3.300) и Кроноцког (3.100).

По лепоти облика нема равног Кроноцком вулкану. Геометријски правилни, ребрасти конус, са ледничком шапком, огледа се у води највећег језера Камчатке. Корјакски вулкан, заједно са Авачинским, чини прелепи ансамбл, који је неодвојиви део панораме престонице полуострва – града Петропавловска Камчатског.

Када ерупција вулкана престане, све оно што је избачено из његовог кратера – и глибовита, скоро непокретна лава, и ситни као воденичко брашно пепео – остаје на површини земље. Лава се временом стврдњава и формира базалте, најраспрострањеније тло. Каткад се може стврднути и у облику вулканског стакла – обсидина.

Млади поток од лаве најчешће формира скоро непремостиву гомилу груда од црних шкриљаца невероватне лепоте. Тек понегде на површини камена израстају минијатурне китице маховине. Та обична, мало приметна маховина је и први знак свепобеђујућег живота. Спржену током ерупције, земљу најпре освајају маховине и лишајеви, потом закржљала трава, патуљасте иве и јагодичасте биљке.

Има на Камчатки много места у којима су откривени слојеви пемзе – плавог камена, понегде дебљине и више метара. Пемза је такође вулканског порекла и формира се када магма из земљиних недара, која садржи растворену воду, прилично брзо доспе на површину. Вода тренутно испарава, правећи пену на још неохлађеној магми. И тако настаје плави камен – пемза.

Најупечатљивије су стене од плавог камена на југу Камчатке, у подручју Куриљског језера. То су чувене Кутхуове бате, „плави обелисци”, које подсећају на усправљене гигантске чамце. По легенди локалног камчатског племена Ителман, Кутху, бог и творац Камчатке, пре одласка са полуострва живео је поред Куриљског језера и у тим каменим чамцима – батама пецао рибу на мору и у језеру. Напуштајући Камчатку, Кутху је оставио своје бате на обали и од тада се то место сматра светим.

Блатни котлови и блатни вулканчићи мала су чудеса Камчатке. Они се налазе у разни рејонима, а понајчешћи су у калдери Узон и Долини гејзира. Калдера (провалија у облику прстена) чувеног вулкана Узон формирана је пре око 40 година на месту огромног вулкана који је разорен услед снажних ерупција праћених експлозијама. Пречник калдере износи око 10 километара. Последња катаклизма унутар калдере (пре 8.500 година) оставила је траг у облику левка пречника око једног километра. Вулкан Узон спада у посебно заштићена природна добра.

Блатни вулканчићи морају се разгледати с нарочитим опрезом. Јер, упасти у ужарену глину кудикамо је страшније него се једноставно опржити: глина није кипућа вода, она се споро стврдњава а не може се одмах спрати. Можемо се само дивити медведима посматрајући их како грациозно шеткају преко термалних терена са којих се диже пара. Блатни вулканчићи функционишу скоро као прави вулкани: из њих избија пара и дешавају се ерупције. Једино што њихова „вулканска активност” наступа после кише. За време врућина вулкани се „успављују”. Онима који се не плаше далеких путовања, топло препоручујемо да обиђу сва камчатска чудеса и виде их сопственим очима.

 

menu