Дан дипломата

У Руској Федерацији ће 10. фебруара 2017. год. још једном бити обележен Дан дипломата, празника који је установљен Указом Председника Руске Федерације 31. октобра 2002. год. поводом 200-годишњице МИП Русије.

Данас се одвијају дубоке трансформације међународне сцене, све су бржи историјски процеси, у многим регионима долази до повећања нестабилности. У оваквим условима значај дипломатије битно расте. У сферу њених делатности укључују се нове области међународних односа, повезаних како са сарадњом у решавању разноврсних проблема који су пред Русијом и читавим човечанством, тако и са неопходношћу супротстављања негативним тенденцијама, изазовима и претњама нашој безбедности. Задатак дипломатије је јачање ауторитета спољне политике Русије, промовисање наших приоритета, оперативно реаговање на дубоке промене у светској политици и економији, као и прогнозирање будућег развоја.

Увођење професионалног празника такође представља израз дубоког поштовања нашим ветеранима који су дали своје животе на фронтовима Другог светског рата, који су погинули при извршењу службене дужности и током година репресије.

И заиста, дипломатија може бити професионална и ефикасна само у том случају, ако се темељи на чврстој основи националних традиција и културних вредности.

Историја Руске дипломатије

Руска дипломатија поноси се својом древном историјом, чији се почеци бележе још почетком IX века наше ере (упућивање дипломатске мисије у Константинопољ 838. год.). Русија је 860. год. потписала Уговор „О миру и љубави“ са Византијском империјом.

Ипак, формирање организационих основа дипломатске службе захтевало је времена. „Посољски приказ“ (руска државна установа надлежна за односе са страним државама) од 10. фебруара 1549. год. представља најраније помињање прве спољнополитичке институције Русије.

Иван Грозни је 1549. год. предао управљање читавим „дипломатским послом“ једном од најобразованијих људи тога времена Ивану Михаиловичу Висковатом, помоћнику дијака, а касније дијаку Думе. Тиме је постављен темељ „Посољског приказа“ као посебне институције која управља спољнополитичким пословима.

До 1913. год. Русија је формирала разгранату мрежу дипломатских и конзуларних представништава у иностранству. До 1758. год. Русија је имала 11 представништава у иностранству, 1868. год. – 102, 1897. год. – 147, 1903. год. – 173, а пред избијање Првог светског рата Русија је имала дипломатске односе са 47 земаља и имала више од 200 представништава у иностранству.

Након Октобарске револуције 1917. год. формиран је Народни комесаријат за иностране послове (НКИД).

У циљу бржег формирања дипломатског кадра у августу 1939. год. основана је Висока дипломатска школа (данас – Дипломатска академија МИП Русије).

Други светски рат оставио је херојски и трагични траг на НКИД. Већ 1941. год. велика група службеника-добровољаца упутила се на фронт или је мобилисана за војну службу и за радове на фортификацији (укупно 146 људи или око 23% особља). Московским народним ополченицима (добровољачким јединицама) прикључила су се 62 лица. Имена 71 службеника који су пали у борбама уклесана су на спомен-плочи на згради МИП Русије.

Од плата запослених у совјетским амбасадама била је формирана и упућена на фронт тенковска колона.

Одлуком Савета народних комесара СССР 14. октобра 1949. год. на темељима Међународног факултета Московског државног универзитета основан је данашњи МГИМО (Московски државни институт међународних односа– Универзитет), који заједно са Дипломатском академијом представља „ковачницу“ домаћег дипломатског кадра.

 МГИМО - "ковачница дипломатских кадрова"

Назив спољнополитичке институције је у марту 1946. год. замењен називом „Министарство иностраних послова СССР“.

До 4. марта 1949. год. на челу министарства био је В. М. Молотов, кога је заменио А. Ј. Вишински. В. М. Молотов поново је дошао на чело министарства од 5. марта 1953. год. све до 1. јуна 1956. год.

Структура МИП, која се формирала средином 50-их година, била је без значајнијих промена све до 1986. год. Министар иностраних послова СССР од фебруара 1957. год. до јула 1985. год. био је истакнути државник и дипломата А. А. Громико.

Указом Председника Руске Федерације 25. фебруара 1992. год. ојачана је „председничка надлежност“ министарства иностраних послова, односно делатношћу МИП Русије „управља непосредно Председник Руске Федерације“. Уставом Руске Федерације, донетим 12. децембра 1993. год, утврђено је да управо шеф државе одређује основне правце спољне политике и руководи њоме (80. и 86. стр.).

У том периоду министар спољних послова био је А. В. Козирев (од октобра 1990. год. до децембра 1991. год. био је на челу МИП РСФСР, а од децембра 1991. год. до јануара 1996. год. на челу МИП Руске Федерације).

Од јануара 1996. год. на челу руског МИП био је Ј. М. Примаков, од септембра 1998. год. – И. С. Иванов. У марту 2004. год. штафету шефа руске дипломатије преузима садашњи министар иностраних послова Руске Федерације С. В. Лавров, који је три пута заредом постављан на ову функцију.

 Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров са Олимпијском бакљом у Сочију-2014.

У овом периоду, богатом политичким догађајима, нова квалитативна етапа у формирању теорије и праксе данашње политике и дипломатске делатности руске државе представљена је Концепцијом спољне политике Руске Федерације од 28. јуна 2000. год, која је одобрена од стране Председника Руске Федерације В. В. Путина, чији су ставови добили даљи развој у Концепцији спољне политике Руске Федерације од 12. јула 2008. год, коју је одобрио Председник Руске Федерације Д. А. Медведев.

Председник Руске Федерације В. В. Путин је 7. маја 2012. год. потписао Указ „О мерама за реализацију спољнополитичког курса Руске Федерације“ у коме су формулисани основни задаци руске спољне политике и дипломатије у савременој етапи: обезбеђивање националних интереса земље на принципима прагматизма, отвореност и поливекторност у условима формирања полицентричног система међународних односа.

Данас у централном апарату МИП Русије и у његовим представништвима у иностранству ради око 12 хиљада особа. Трећину представљају професионалне дипломате од којих отприлике четвртину чине особе млађе од 30 година. Огромна већина дипломата говори два страна језика, добро се оријентише у реалијама савремене спољне политике, уме да користи информативне ресурсе на одговарајућем нивоу, разуме се у питања светске културе и науке. Осим тога, у централном апарату и у представништвима у иностранству ради и велики број административног и техничког персонала: канцеларијски службеници и технички стручњаци који омогућавају ефикасно функционисање спољнополитичког ресора.

Као допуна установљењу празника „Дан дипломате“ као знак високе оцене доприноса МИП у реализацији политике руске државе, Указом Председника Руске Федерације 9. јула 2010. год. установљен је хералдички симбол – амблем МИП, а 12. јула 2012. год. Председник Руске Федерације донео је Указ „О установљењу заставе Министарства иностраних послова Руске Федерације“.

 Застава МИП Русије

Постоји мноштво примера који илуструју како је наша спољнополитичка служба штитила интересе своје земље. То се односи и на период Првог светског рата, чију стогодишњицу обележавамо ове године. У та тешка времена руска дипломатија пружала је максимум подршке нашим војним напорима, речју и делом је доказивала своју оданост савезништву.

Дипломате Русије не заборављају огромну одговорност коју имају пред државом и друштвом. У најразличитијим земљама, у најсложенијим ситуацијама, међу којима су и ситуације рада у разним жариштима, они се држе достојанствено и храбро.

На Дан дипломата запослени у Министарству у знак сећања на претходне генерације службеника отаџбинске дипломатије полажу цвеће на гробове истакнутих руских дипломата, који су сахрањени како у Русији, тако и ван њених граница. Цвеће се, такође, полаже и крај спомен-плоча на згради Министарства, на којима су уклесана имена службеника дипломатског ресора који су погинули на бојним пољима Другог светског рата, као и оних који су дали своје животе приликом вршења службене дужности и током периода стаљинских репресија.

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: info@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти