Изјава Министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова на конференцији за штампу, 21. априла

Изјава Министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова на конференцији за штампу, 21. априла

Питање: Државни секретар Џон Кери рекао је да Женевски договори по питању Украјине морају да буду реализовани почетком недеље, у противном претио је санкцијама. Како можете да коментаришете ову изјаву? Како сматрате да ли постоје неке рокове за реализацију договора постигнутих у Женеви.

Сергеј Лавров: У самим дововорима нису поменути било који рокови али тамо је речено да мере морају да буду предузете хитно пре свега у томе што се тиче увођења елементарног поретка. Реч је о сузбијању делатности илегалних наоружаних паравојних јединица, њихово разоружавање, пресецање било којег екстремизма, религиозне интолеранције, амнестија политичких затвореника и учесника протеста, почетак уставног дијалога. Засад је најглавније да се не допусти било које насиље. То је прва тачка Женевског споразума од 17. априла и први захтев, који се поставља свим који се супротставе једни другима у Украјини.

Али и по овом и по другим питањима Женевски споразум се не реализује. Они, који су освојили власт у Кијеву, предузимају кораке који грубо крше постигнуте у Женеви договоре. Подижу претензије према југо-источним регионима у вези са тиме да они не ослобађују заузете зграде, не уклањују блокпосте. Власти ништа не чине како би уклониле разлоге који леже у основу актуелне дубоке унутрашње украјинске кризе. „Десни сектор“ скоро полагодине влада различитим градовима Центра и Запада Украјине, покушава да прошири свој утицај на југо-источне регионе, користећи методе насиља. Заузете путем насиља на почетку догађаја у Украјини зграде у Кијеву нису ослобођене, нису деблокиране улице, „мајдан“, извините за коришћење такве дефиниције, наставља да процвета. Шта више, именовани од стране Врховне Раде руководиоци отворено изјављују да Женевски договоре не проширује се на „мајдан“ јер, наводно, кијевска градска администрација донела је одлуку о очувању мајдана, јер он делује легитимно. То је апсолутно неприхватљиво јер се легитимност регулише на основу закона. У складу са законима саме Украјине такве ствари не могу да се чине. Ако будемо кренули путем признања права било које градске администрације да чини шта год она жели, онда не треба да подижемо претензије према југо-источним регионима, где је народ изабрао руководиоца пошто су њему покушали да пошаљу начелника из Кијева кога су одбили да признају.

Као што сам већ рекао једна од тачака Женевског споразума захтева амнестију политичких затвореника и учесника протеста. Уместо тога да ослободе затвореника, наиме народног гувернера Павла Губарјева, кијевске власти настављају да приводе политичких кандидата са Југо-Истока, новинари су изложени арестима и приводима, не само руских него и иностраних новинара не пуштају у оне регионе Украјине, где би они хтели да сагледају ситуацију. Све то, наравно, изазива револт.

Изван је оквира разумног она чињеница да се у Васкрс на контролном друмском прелазу око града Славјанска Донецке области појавила група наоружаних екстремиста, која без било којег упозорења почела да пуца у ненаоружане људе, који су се тамо налазили. Као резултат има убијених са две стране. Након тога су стигле присталице оних, који не жели да допусте безакоње на Југо-Исток након онога безакоња, које се већ избило у Кијеву, где је уз подршку екстремиста био извршен државни удар. Овај злочин одговара само онима, који желе да минирају реализацију женевских споразума. Све говори о томе да кијевске власти не могу, а можда и не желе да контролишу екстремисте, који настављају да свим руководе. Веома нас забрињава да уместо тога да прихвате одговорност за оно шта се дешава, кијевске власти и њихови покровитељи (они, који су њих довели на власт – пре свега САД и западноевропске земље) покушавају да оптуже за све Руску Федерацију, измишљују све вероватне и невероватне аргументе, изјављујући да доказ руског мешања у ове процесе јесте постојање на подручју сукоба и супротстављања огромне количине руског оружја. Овај аргуменат је смешан, јер тамо никад није било другог оружја – тамо код свих је руско оружје. Али оно шта су недавно приказали на телевизији –пронађено код незаконитих наоружаних јединица америчко оружје, које су имале незаконите оружане групације, а нису имале јединице украјинске војске – то је нешто ново. Пре него што постављати нама ултиуматуме, захтевати да се нешто испуни за два-три дана, а у супротном - претити санкцијама – јако бисмо позвали наше америчке партнере да у пуној мери схвате одговорност за оних, кога су они довели на власт и кога они покушавају да заштите затварајући очи на безакоње, које чини овај режим, као и на милитанте, на које се овај режим ослања.

Питање: Од стране наших западних партнера се чују позиви упућени Москви да утиче на ситуацију на Југо-Истоку Украјине. Да ли Русије поседује такву могућност? Ако јесте, како ће то Русија радити?

Сергеј Лавров: Делимично сам се већ дотакао ове теме. Оно што се на Југо-Истоку Украјине дешава експлозија народног незадовољства, мислим да није потребно то доказивати. Било који независни посматрач који гледа репортаже са лица места може да дође до таквог закључка. Људи су доведени до очаја, они не разумеју зашто кијевске власти нису у стању да ставе крај насиљу ескстремиста, зашто су толико чекали (иначе до женевског састанка) да се најзад јасно изјасне о неопходности уставне реформе, зашто се и сада успорава реформа упркос громогласним изјавама да ће започети у најближе рокове. Као што сам већ говорио, док су у току ти разговори, настављају се напади у Славјанску, Мариупољу и другим насељима Југо-Истока Украјине. У нападима наоружаних милитаната у маскама и без идентификационих знакова који делују апсолутно непоштено, бесмислено, отварају ватру без упозорења, види се жеља да испровоцирају грађански рат.

Ви вероватно видите да се све чешће чују позиви да Русија спаси од овог нереда. Нас ставе у јако тешку ситуацију. Они који свесно настоје да распире грађански рат, надајући се, ваљда, да испровоцирају велики озбиљни крвави сукоб, воде злочиначку политику коју ћемо не само осуђивати, већ и сузбијати.