Обележена 73. годишњица Батинске битке

Одсудна битка у којој су заблистали српски и руски хероји

© Sputnik/ Александар Милачић


Милош Ћурчин

Мало ко зна да је Батинска битка једна од највећих и најзначајнијих битака Другог светског рата, у којој су учествовале јединице Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије са једне стране и немачког Вермахта са друге.

Jош мање је познато да је управо ова битка допринела стварању кризе унутар немачке одбране након чега је уследио крах немачких снага на свим фронтовима.

Иако је битка код Батина у Барањи трајала свега 18 дана, ово је највећа битка по количини снага и  интензитету борби, а да је значај битке велики говори и податак да се од 66 хероја Совјетског Савеза, који су били одликовани за хероизам током операција на простору Југославије, њих 19 истакло током форсирања Дунава поред села Батина, а 11 поред града Апатина.

Управо тим поводом у Сомбору је одржана свечаност — 73. годишњица битке, додуше далеко свечаније него свих година досад. Како би догађај добио додатно на значају, тим поводом завршена је обнова музеја Батинске битке недалеко од Бездана, на самој обали Дунава, а уређено је и гробље палих хероја у Сомбору.

Борци Батинске битке
© SPUTNIK/
Борци Батинске битке

Уз присуство великог броја грађана, премијерка Србије Ана Брнабић и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин прво су одали почаст страдалим борцима на Партизанском гробљу и гробљу црвеноармејаца, а затим су учествовали и на самој церемонији код Бездана.

Једноставна порука поколењима
© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
Једноставна порука поколењима

Церемонија је почела читањем појединих имена палих бораца током ове битке, уз мук многобројне окупљене публике, иако су се и у тим тренуцима у њиховим рукама високо вијориле заставе бивше Југославије, затим Србије са петокраком, али и црвене заставе са српом и чекићем.

На лицима појединаца могле су се видети и сузе радоснице након што је запевао ансамбл „Александров“, поготову уз нумеру „Тамо далеко“. Не треба заборавити да „Александров“ у Србији гостује први пут након велике трагедије која је задесила овај ансамбл у децембру прошле године, када се срушио авион у којем су била 64 члана хора.

Од сетног присећања на минуле догађаје из давне 1944. године до радосних порука и премијерке и руског амбасадора да жртве тог девастирајућег рата нису биле узалудне, те да су својим херојством будућим генерацијама указале на то како, у тренуцима када је најтеже, донети исправну одлуку, поручено је да је очување слободе нешто на чему се заснива дух српског, али и руског народа.

Полагање венаца погинулима испред музеја у Бездану.
© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
Полагање венаца погинулима испред музеја у Бездану.

Након церемоније, окупљени су били у прилици да обиђу и Музеј Батинске битке, у којем су изложени бројни експонати попут оружја и докумената тог времена, али и фотографија бораца, укључујући и фотографије команданта Главног штаба НОВ и ПО Војводине Косте Нађа, као и команданта 3. украјинског фронта маршала Фјодора Ивановича Толбухина.

Управо су они и донели одлуку да се за главно место прелаза преко Дунава, како би се омогућило даље дејство Црвене армије ка Бечу и Будимпешти, одабере село Батина, а као помоћно — подручје западно од Апатина.
© SPUTNIK/
Управо су они и донели одлуку да се за главно место прелаза преко Дунава, како би се омогућило даље дејство Црвене армије ка Бечу и Будимпешти, одабере село Батина, а као помоћно — подручје западно од Апатина.

Сматрало се да непријатељ, због мочварног тла на том делу обале Дунава, неће очекивати напад, те је план био да се то подручје заузме, затим офанзива настави према Златној Греди и немачка војска потисне ка Бечу и Будимпешти.

У току одлучујућих борби немачка војска је у више противнапада покушала да снаге Црвене армије и НОВЈ-а потисне у Дунав, али захваљујући изванредној храбрости и упорности црвеноармејаца и бораца НОВЈ-а, противнапади су одбијени, а немачке снаге у међуречју Дунава и Драве уништене, чиме је Барања ослобођена.

Не треба заборавити и да је у борбама учествовало укупно 60.000 бораца Црвене армије и НОВЈ-а, док је фашиста на почетку борби било 30.000, да би потом довукли појачање након чега их је било укупно 60.000.

Руски амбасадор Чепурин у музеју Батинске битке недалеко од Бездана, на самој обали Дунава
© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
Руски амбасадор Чепурин у музеју Батинске битке недалеко од Бездана, на самој обали Дунава

Као исход битке, са леве стране Дунава је за 18 дана тог новембра погинуло укупно 1.885 војника, од чега 1.237 црвеноармејаца и 648 бораца НОВЈ-а, док је код Немаца број жртава био нешто већи — око 2.500.

Операција Црвене армије уз помоћ југословенских снага окончана је великим успехом, након чега је  совјетска команда умешно искористила остварени продор, обезбедила прелазе и потиснула трупе под командом Трећег украјинског фронта, што је довело до опсаде Будимпеште, а потом и коначног краха Вермахта.

Преузето је са https://rs.sputniknews.com

 

Чепурин: Батинска битка један од симбола борбе совјетских и југословенских војника

 
Амбасадор Русије у београду Александар Чепурин

© Tanjug/ Јарослав Пап

Руски амбасадор Александар Чепурин истакао је на свечаности поводом обележавања 73. годишњице од Батинске битке да је она један је од главних симбола заједничке борбе совјетских војника и југословенских партизана против нацистичке Немачке.
 
Борбена дејства и хероизам који су показали у њиховом току совјетски и југословенски борци, јако су допринели ослобађању земље од агресора, рекао је и додао да су борбе за ову територију биле крваве и компликоване, о чему, како је казао, сведочи број одликовања додељен њиховим учесницима.

„Од 66 хероја Совјетског Савеза, који су били одликовани за хероизам током операција на простору Југославије, 19 се истакло током форсирања Дунава поред села Батина, а 11 поред града Апатина. У заједничкој гробници овде је сахрањено 1.297 војника Црвене армије“, подсетио је он.

Чепурин је рекао да је захваљујући руководиоцима Србије, председнику Александру Вучићу, председнику Покрајинске владе Игору Мировићу, многим сународницима — пријатељима Русије, обновљен споменик заједничким херојима.

„Ми смо ове године помогли да се обнови гробље палих хероја у Сомбору. И њега планирамо да посетимо данас са лидерима земље и покрајине“, рекао је руски амбасадор.

Председница Владе Србије и амбасадор Руске Федерације раније данас одали су почаст страдалим борцима у Батинској бици, полагањем венаца на Партизанском гробљу и гробљу црвеноармејаца.

Свечана академија поводом обележавања 73. годишњице Батинске битке и отварање обновљеног Музеја Батинске битке на обали Дунава код Бездана окупили су велики број поклоника Другог светског рата, а вијориле су се заставе Југославије, Србије са петокраком, као и црвене заставе са српом и чекићем. 

Батинска битка или Батинска операција једна је од битака Другог светског рата која је трајала од 11. до 29. новембра 1944. године код села Батине у Барањи, на десној обали Дунава, између јединица Црвене армије и НОВЈ с једне стране и немачког Вермахта и његових савезника с друге.

Према неким оценама, битка код Батине је највећа битка по броју снага учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог светског рата на подручју Југославије.

Преузето је са https://rs.sputniknews.com

 

Брнабићева: Часно је бранити домају. Ако нећеш ти, ко ће? (фото)

Премијерка Србије Ана Брнабић и амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин

© Tanjug/ Јарослав Пап
 

У Сомбору је данас обележена 73. годишњица од Батинске битке, а премијерка Ана Брнабић је истакла да Србија поносно чува успомену на све хероје који су положили живот за слободу, уз поруку да данашња Србија почива на истим вредностима, антифашизму и слободарству, и да се наша политика ни до данас није променила.

„И у Првом и у Другом светском рату Србија се борила раме уз раме са свим слободољубивим земљама. Наша политика није се ни до данас променила. Пријатељство и сарадњу негујемо и са Истоком и са Западом — Руском Федерацијом, земљама ЕУ, САД, Кином, Индијом, Уједињеним Арапским Емиртима, земљама Јужне Америке и Азије“, рекла је Брнабићева. 

Србија се данас, истакла је, за бољу будућност бори на другачији начин:

„Влада Србије, настављајући тешке реформе које је започела претходна влада, настоји да свакодневно побољша живот свих грађанки и грађана наше земље“.

Пуноправно чланство Србије у Европској унији је наш главни спољнополитички циљ, а све што урадимо на том путу усмерено је ка напретку и модернизацији нашег друштва и бољитку свих нас, каже Брнабићева.

Посебно су нам важни млади, јер без улагања у младост нема будућности, али, нагласила је, водимо рачуна и о старијим генерацијама, које су чувари наше сјајне традиције на коју сви заједно треба да будемо поносни.

Како је рекла, посебно је важно да градимо још боље односе са земљама региона, уз оцену да економско повезивање целог региона, покретање заједничких пројеката, јачање сарадње између младих и покретање културних пројеката између земаља, представља споне којима ћемо осигурати регионалну стабилност и дугорочно одржив раст и развој.

„Да бисмо могли да убиремо плодове успешних економских и друштвених реформи, потребно је да цео регион Западног Балкана задржи политичку стабилност. Зато Србија инсистира на отвореном дијалогу, јачању сарадње и поверења у региону. То су приоритети на којима сви заједно треба да радимо, јер је дијалог једини прави пут за решавање свих отворених питања“, поручила је премијерка.

Она је додала и да јој је драго што о томе говори у Војводини, јер је она одличан пример мултикултурализма, међуетничке сарадње и толеранције.

„И на овај начин Србија показује посвећеност управо тим најважнијим европским вредностима“, поручила је она.

Премијерка је навела да се сећамо Батинске битке, која се одвијала од 11. до 19. новембра 1944. године на Сремском фронту између бораца Црвене армије и Народноослободилачке војске са једне, и припадника немачког Вермахта и мађарских снага са друге стране, и указала на то да је та битка у историји остала упамћена као највећа по броју учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог светског рата на територији Југославије. 

На свечаној академији поводом обележавања 73. годишњице Батинске битке наступио је руски хор Александров
© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
На свечаној академији поводом обележавања 73. годишњице Батинске битке наступио је руски хор "Александров"

Како је рекла, да бисмо потпуно разумели вредност и значај победе у Батинској бици, треба се подсетити и догађаја који су јој претходили и у том смислу подсетила на Априлски рат 1941. године, 300.000 војника и официра југословенске војске, заробљених од стране Немаца, распарчавање Краљевине Југославије…

„Територија умањене Србије издвојена је на челу са марионетском владом Милана Недића и, у њој је успостављена директна немачка војна управа“, навела је и додала да је та влада, на подстицај Немаца, покушала „Апелом српском народу“, августа 1941. године, да одврати народ од пружања отпора нацистичкој окупацији и суровим притиском над цивилним становништвом желела да их застраши и означи као издајнике своје земље и народа.

Па ипак, нагласила је Брнабићева, народноослободилачки покрет је из месеца у месец и из године у годину постајао све бројнији и значајнији.

„Након сваке нове вести о победи велике Црвене армије на Источном фронту и њеном напредовању на Запад, антифашизам у Србији добијао је све већи замах“, казала је и додала да су српски средњошколци и студенти добровољно приступали партизанском покрету у борбама за ослобођење домовине и тиме показали да је вера у антифашизам једна од најзначајнијих људских вредности у Србији.

„На истим вредностима, антифашизму и слободарству, почива и данашња Србија“, поручила је Брнабићева.

Подсетила је да је након што је Црвена армија прешла источне границе и заједно са партизанским јединицама ослободила Београд и Србију, на јесен 1944. године, установљен Сремски фронт као последња фаза у борби за ослобођење земље, у којој је српска омладина значајно страдала.

„Професор класичних наука и једна од угледних српских личности Милош Н. Ђурић, изгубио је сина јединца у борбама на Сремском фронту. Он је после рата, предајући на Београдском универзитету, генерацијама студената преносио античку мудрост и етику изражену следећим речима: ’Часно је бранити домају. Ако нећеш ти, ко ће?‘“, подсетила је Брнабићева.

„Жртве Батинске битке нису биле узалудне. Оне и нама, као и будућим генерацијама, могу бити јасан путоказ који ће нам помоћи да донесемо исправну одлуку у тренуцима када, на први поглед, мислимо да је најтеже“, поручила је премијерка и истакла да Србија поносно чува успомену на све хероје који су без страха положили живот за нашу слободу.

„Остајемо доследни тим вредностима и заједнички настављамо да градимо бољу будућност за све нас. Живела Србија“. Тим речима завршила је обраћање премијерка Србије. 

Преузето је са https://rs.sputniknews.com

Категорије: Култура Политика

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: info@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти