У Београду се обележава Дан дипломата Русије

У Београду се обележава Дан дипломата Русије (видео)

 

У Београду обележава се Дан дипломате Русије, 10. фебруар, када је 1802. године створено Министарство иностраних послова. Представници Амбасаде Русије положили су венце на гроб Николаја Хартвига, на Новом Гробљу у Београду.

Николај Хенрикович Хартвиг, руски изасланик у Београду, последњих година пред избијање Првог светског рата радио је на Балкану и изненада је преминуо баш уочи почетка рата. Рођен је 1857. године на Кавказу у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара, натурализованог Руса немачког порекла.

Дипломатску службу започео је 1875. године у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје. Одмах се испоставило да му је судбина везана за Балкан. Служио је као аташе у тадашњој црногорској престоници Цетињу, а затим је био руски конзул у бугарском Бургасу.

Преузето је са https://rs.sputniknews.com

 

НИКОЛАЈ ХАРТВИГ - РУСКИ ДИПЛОМАТА ЧИЈЕ ЈЕ СРЦЕ ДО ЗАДЊЕГ ТРЕНА КУЦАЛО ЗА СРБИЈУ

 

Николај Хенрикович Хартвиг, руски дипломата за кога се говорило да је «већи Србин од Срба» због његовог несебичног залагања да се смање тензије између Србије и Аустроугарске. Дипломата, чије је срце до задњег трена куцало за Србију.

Амбасадор Александар Чепурин одаје почаст Николају Хартвигу (Фото:Лола Ђорђевић)
 

У напорима да сведе последице Сарајевског атентата на минимум  га је зауставила изненадна смрт, тако да се Хартвиг сматра првом жртвом Првог светског рата.

Николај Хартвиг је приминуо приликом своје службене посете аустроугарском конзулу барону Гизлу, од кога је хтео да добије одговор на питање: шта ће Аустроугарска учинити са Србијом после Сарајевског атента.

Те вечери се барон Гизл управо вратио из Беча, где је присутвовао изради концепта аустроугарског ултиматума Србији. Руски конзул Николај Хартвиг инсистирао је да га прими на разговор, па макар и у поноћ, да би од њега сазнао шта Беч намерава да уради.

Саветник аустроугарског посланства Шторк, са ким је Хартвиг разговарао тражећи сусрет са бароном Гизлом, овако је прокоментарисао Хартигов позив:

» Хартвиг више не може да спречи оно што сада мора да избије! Да! Хартвиг би хтео да добије у времену док се Србија потпуно не опорави од свих губитака у балканском рату и док се поново не обнови балкански савез. Разуме се да ми то не смемо дозволити. Морамо на сваки начин искористити ову аферу да дође до рата.»

Његов велики пријатељ, претседник српске владе, Никола Пашић, овако је коментарисао ове догађаје:

«Речи су биле отроване које је Хартвиг чуо од барона Гизла! Морао је примити на знање да је све узалуд! Да, цела је атмосфера отровна. Овде се у Београду налази аустро-угарски агент који је овамо дошао као мађарски новинар. Зове се Самуел Борош. Он нас је оптужио да спремамо Вартоломејску ноћ свима овдашњим Немцима, Аустријанцима и Мађарима. Ниједна реч од тога није истинита! А сада тај исти агент говори о „тајни“ Хартвигове смрти».

 

Рођен је 1857. године на Кавказу у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара, натурализованог Руса немачког порекла. Дипломатску службу започео је 1875. у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје.

Одмах се испоставило да му је судбина везана за Балкан. Служио је као аташе у тадашњој црногорској престоници Цетињу, затим био руски конзул у бугарском Бургасу

Николај Хартвиг је у Србију дошао 1909. године, мада је већ пре тога заволео и Србију и Србе. У својим званичним извештајима које је слао  у Русију, са много топлине је говорио о Србима и Србији.

Својим дипломатским радом скренуо је пажњу службене Русије на малу православну земљу на Балкану, на коју је Русија од тада почела рачунати много озбиљније, него дотле.

Колико је велика била његова љубав према Србији говори и његова жеља да буде сахрањен у Србији.

Такође и то што је упркос нарушеном здрављу одбио да иде на лечење, већ се упутио пут Беча да покуша да спречи рат који је Аустроугарска спремала да објави Србији.

 

Сахрани Николаја Хартвига присуствовало је преко 80.000 људи. Највиши представници државне и црквене власти, генерали, војска, дипломатски кор, претседник Владе Никола Пашић, Његово Величанство Краљ Петар, престолонаследник Александар, од рускога посланства до Саборне цркве и од Саборне цркве до његовога гроба пратили су његов ковчег.

Николај Хартвиг је сахрањен  на Новом Гробљу у Београду 14. Јула 1914 године.

(Фото:Лола Ђорђевић)

Данас, када се обележава Дан дипломатских радника, руске дипломате који раде у Србији, дошли су на гроб Николаја Хенриковича Хартвига како би му одали почаст.

Пред спомеником руског дипломате, са каранфилима у рукама, се окупио скоро цео дипломатски кор амбасаде Русије, са амбасадором Александром Чепурином на челу.

(Фото:Лола Ђорђевић)

Поред амбасадора, били су присутни војни аташеи Руске Федерације, представници Трговачке коморе,  Руског дома, заменик амбасадора Денис Кузнедењев и многе друге дипломате.

Много је текстова исписано о славном руском дипломати, коме се Србија одужила онако како је знала и могла. Од пролећа 2017 године,  једна улица на Врачару носи име руског дипломате

(Фото:Лола Ђорђевић)

Ми Срби само можемо рећи једно велико ХВАЛА, за све што је Хартвиг учинио за наш народ.

Лола Ђорђевић

Преузето је са https://srb.news-front.info/

Категорије: Култура Политика

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: info@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти